Istorija frizura: Pletenice

Jeste li znali da su pletenice stare čak trideset hiljada godina? Čuvena Vilendorfska Venera, krečnjačka figurica koja datira oko dvadeset i osam hiljada godina pre nove ere, predstavlja upravo ženu sa pletenicama. U bronzanom i gvozdenom dobu, mnoštvo umetničkih dela sa Kavkaza, iz istočnog Mediterana, severne Afrike, Male Azije i sa bliskog istoka ukazuje na popularnost pletenica kod muškaraca i žena. One su u različitim kulturama mogle označavati pripadnost plemenu, veroispovest, bračni status, društveni položaj i mnogo drugog.

Afrika

Takozvane afričke kikice ili cornrows došle su iz, naravno, Afrike. Stare su najmanje sedam milenijuma. Pletu se usko uz glavu, od temena do potiljka, u pravim redovima, poput zrna kukuruza.  Izuzetno su praktične i nosili su ih ratnici i vođe plemena. Često su ih ukrašavali cvećem, školjkama i komadićima korala. Tokom perioda kolonizacije (XVI-XVII vek), cornrows su simbolizovale otpor ropstvu, a u skorijoj istoriji borbu protiv diskriminacije.

A na reč “dredovi,” koja vam je prva asocijacija? Premda ih je u savremenom dobu popularizovao Bob Marli i rasta kultura, dredovi zapravo vuku korene iz Kenije i Tanzanije. Nosili su ih ratnici plemena Masai, a potom su ih usvojila i druga plemena – Ašanti, Himba, Gala i Fulani. U Himba plemenu, nosile su ih mlade devojke da pokažu da su spremne za udaju. Kasnije su u Egiptu otkrivene mumije sa perikama upletenim u dredove.  

Antička Grčka

Riblja kost je još jedan stil pletenica koji se danas nosi, a znamo da je nastao pre nove ere. O tome neposredno svedoče karijatide – statue-stubovi žena u hramovima. Tradicija karijatida je usko povezana sa Artemidom, boginjom lova i zaštitnicom mladih devojaka. Najpoznatije su “čuvarke” Akropolja u Atini.

Pojedine freske sa Krita i Tere (današnjeg Santorinija) pokazuju da su i Grci nosili dredove pre pet hiljada godina. Međutim, njihova namena nije poznata. 

Azija

Nihongami, u prevodu “japanska kosa,” odnosi se na tradicionalni japanski stilove pletenica i punđi. Gejše su imale naročito bogatu tradiciju i ceremoniju iza svake frizure. Tokom dugogodišnje obuke, svaka gejša je nosila pet različitih frizura, za pet različitih faza. Te frizure su bile: wareshinobu, ofuku, katsuyama, yakko-shimada i sakkou. Reč je o širokim, uvijenim kikama koje su se pričvršćivale mnoštvom svilenih traka i završavale su se nekom varijantom visoke punđe.

Najpoznatija kineska kika koju često možete videti u klasičnim kung-fu filmovima je takozvani bian (queue braid). To je jednostavna, dugačka kika koja je padala od potiljka, a teme i prednji deo glave je bio obrijan. Nosili su je isključivo muškarci. Bian je u centralnu Kinu doneo narod Manču, iz Mančurije, i brzo se raširio. Tokom dinastije Ćing (1644-1912.), svi odrasli  muškarci su po zakonu morali da nose bian u znak pokornosti. 

Evropa

Česta norma udatih srednjovekovnih žena su bile čvrste pletenice upletene uz glavu. U većini evropskih kultura se smatralo da samo muž ima pravo da vidi puštenu kosu. Neke su išle korak dalje – zahtevale su da žene preko tih pletenica nose platnene ili svilene kape. Zavisno od društvenog položaja i bogatstva, žene su te frizure ukrašavale šarenim trakama, srebrnim ili zlatnim ornamentima i biserima.

Francuska je rodna zemlja moderne riblje kosti, inspirisane verzijom iz antičke Grčke, ali čvršće. U Holandiji je nastalo ono što danas nazivamo bokserske pletenice – premda su tada bile poznate prosto kao “holandske pletenice.”

Kod Vikinga su kike bile jednako zastupljene u muškim i ženskim frizurama, a svrha im je bila prvenstveno praktična, da sklone kosu sa lica kako neprijatelj u borbi ne bi mogao da je uhvati.