Skrivena snaga kose
Kosa je kod čoveka imala posebnu ulogu od prapočetka društva. Ona nije samo predmet sujete i, ponegde, religijskog značaja. Naučnici je istražuju ne samo zbog industrije lepote, nego i zbog nekih neverovatnih svojstava. Tipove kose, mogućnosti nege, stilizovanja i neke od preparata već smo predstavili. Zapravo, počeli smo da ih predstavljamo. Bez obzira na tip, boju ili dužinu, kosa svih ljudi ima zajedničke osobine o kojima se retko razmišlja. Jedna od njih je zaprepašćujuća snaga vlasi. Posebno kada pomislimo na trud koji ulažemo da učinimo da izgleda snažno.
Beograd – Hamburg, 75 godina u jednom pravcu
Prosečan čovek na glavi nosi oko 150.000 vlasi. Svaka, opet u proseku, raste oko centimetar mesečno. Šta nam to znači na godišnjem nivou? Da kosa izraste 12 centimetara? Da, ali i da ukupna dužina izrasle kose doseže 16 kilometara godišnje.
Dakle, da sav materijal što ga naše telo gura kroz pore na našem skalpu izađe iz samo jednog korena, ta vlas bi mogla da se pruži od Trga Republike u centru Beograda do centra Pančeva. Za 75 godina života, čovek bi takvu, nazovimo je kao solo vlas, mogao da razvuče od Beograda do Hamburga.
Istovremeno, vlas je veoma tanka i male specifične težine. Posle tri godine rasta, ona naša vlas bila bi duga oko 50 kilometara i težila bi 480 grama. A posle 75 godina, čak ni starija osoba ne bi imala mnogo muke da je povuče, celu, pruženu između Beograda i Hamburga. Težila bi tek nešto više od 11,5 kilograma.
Stoga Kineskinja Sie Ćiuping i pored rekordno duge kose od 5,64 metara bez problema glavu drži bez povijanja vrata.
Kosa je kao čelik, samo lagana
Uprkos skoro paučinastim osobinama, kosa je veoma čvrsta. Pojedinačna vlas može da drži masu od 100 grama, a o celu kosu (opet, onih 150.000 vlasi) može da se okači 12 tona tereta. Perspektive radi, to je par slonova.
Mada ne doseže baš izdržljivost čelika pri opterećenju, ljudska kosa otpornija je od njega na jedan drugi način: ukoliko je trzaj brži, utoliko veći otpor pruža. Recimo, poput kevlara. To je uhvatilo pažnju laboratorija koje istražuju te osobine vlasi i pokušavaju da ih sintetišu u materijalima za pancire snage bezbednosti.
Vlas raste i na glavi “preživljava” nekih četiri godine. Potom otpada i umesto nje izrasta nova. Dnevno nam, pod normalnim okolnostima, opadne oko 50 vlasi. Ne opada zbog pucanja ili slabosti strukture, jer svaka ima molekularnu i ćelijsku strukturu koji joj daju čvrstoću uz elastičnost.
Keratin, melanin i aminokiseline kosu čine kosom.
Skoro celu vlas – 95 odsto – čini spiralni protein keratin. Isti protein gradivni je materijal noktiju, a nalazi se i u koži. Keratin je nerastvoriv u vodi, pa je kosa, pored svega ostalog, i nepromočiva.
Folikuli iz kojih kosa izrasta imaju posebne ćelije zvane melanociti, koji proizvode melanin. To je pigment koji kosu štiti od sunca i usput joj određuje boju. Melanociti starenjem rade sve slabije i proizvode sve
manje melanina. Otud nam niču nepigmentisane, sede vlasi, koje ipak i dalje imaju prirodnu zaštitu od sunčevo ultraljubičastog zračenja.
Kosu “zida” i 18 aminokiselina: prolina, treonina, leucina, arginina i drugih koje grade molekularne veze odgovorne za strukturu i čvrstinu vlasi.
Sve to – i još ponešto dubokonaučno što je teško i napisati, a kamo li shvatiti – kosu čini savitljivom i čvrstom. Za sada nisu uspeli pokušaji sintetisanja plastičnih i akrilnih vlakana uporedivih svojstava. Za sada, donirana ili prodata kosa najčešće odlazi vlasuljarima. Ako, pak, naučnici ustanove da je dobra za vojnu upotrebu – perike će sigurno postati mnogo skuplje.
.png?width=60 "mastercard"){kind=icon}
