Gubitak kose kod žene i muškaraca

TRAJNI GUBITAK KOSE: KADA, KOGA, ZAŠTO?

Vidljivo proređivanje kose nije prijatno ni muškarcu iako je veoma često, ponekad čak i očekivano. Ženu, međutim, to može da gurne u emotivnu katastrofu. Žena će neuporedivo češće od muškarca gubitak kose doživeti kao užasan udarac. Ženi je gubitak kose dovoljno snažan udarac da može posegnuti za “rešenjima” koja joj neće pomoći, pa i za onima koja mogu da joj naude. Ne bi trebalo, jer kosa nas – koliko god nam bitna bila i svejedno kog pola – ne čini onim što jesmo. Naravno, oni koje to pogodi ne moraju to nužno da prihvate racionalno. Treba ipak barem da pokušaju i da izbegnu razočarenje, gubitak novca i, posebno, zdravstvene probleme. Da vidimo šta se tu sve dešava i zbog čega. 

KOSU GUBE I MUŠKARCI I ŽENE

Za početak, potrebno je klasifikovati stepen proređivanosti ženske kose. Prema široko usvojenoj Ludvigovoj skali, postoje tri kategorije proređenosti ženske kose. U Tip I spadaju žene čija je kosa minimalno proređena i koje to mogu da prikriju kozmetikom i stilizovanjem. Kod Tipa II, volumen je već vidljivo smanjen, dok se razdelni deo – najčešća tačka napada proređivanja – vidljivo proširio.  U Tip III spadaju žene difuzno proređene kose gde se nazire ili jasno vidi koža skalpa.

Kosa se kod muškaraca uglavnom proređuje na predvidiv način. Proces počinje zaliscima, nastavlja se na temenu, do pojave takozvanog “M” oblika. Dalje širenje oblasti bez kose dovodi do, pa ćelavosti. Muškarci današnjice, barem tako izgleda, sa tim se mire relativno lako i nalaze jednostavno rešenje – brijanje. Tome su verovatno doprineli slavni ćelavci, od sportista poput Majkla Džordana do glumaca poput Brusa Vilisa.

Žene kosu gube drugačije. Proređivanje tipično počinje na razdelnom delu, koji može da počne vidljivo da se širi. Ženama kosa dalje obično opada difuzno, iz celog skalpa i one retko dobiju zaliske i ređe potpuno oćelave. Upravo stoga je bitna kategorizacija: ako se ženi kosa proređuje na drugim mestima, moguće je da je izaziva neki drugi proces. 

MUŠKI HORMONI – DEŽURNI KRIVCI I KOD ŽENA

Pritom, žene se sa gubitkom kose suočavaju češće nego što mnogi pretpostavljaju. Skoro dve trećine ženske populacije iskusi neki stepen pojave proređivanja kose. Ponekad već u adolescenciji, često privremeno, a redovno po menopauzi. Vodeći uzrok gubitka kose isti je kao kod muškaraca: androgenetska alopecija.

Kako samo ime nagoveštava, androgenetska alopecija nastupa uz pojačanu aktivnost muških polnih hormona, androgena. Ta grupa hormona neophodna je za pravilan razvoj i seksualnu aktivnost kod oba pola. Uz to, regulišu rast kose.

Mehanizmi su brojni i komplikovani, ali svode se na ovo: višak hormona utiče na životni ciklus vlasi i usporava ga. Skraćuje fazu rasta – anagen – sa uobičajenih do sedam godina, tako da kosa kraće raste i sve ređe se obnavlja. Na kraju, više kose otpada nego što izrasta. Istovremeno, menja folikulu, koren vlasi. Iz nje, umesto jake, pigmentisane vlasi počinje da izrasta tanka, slaba i bezbojna vlas zvana velus. Posledica je proređivanje, pa i nestanak normalne kose sa skalpa. 

Na silinu androgenetske alopecije kod oba pola utiče nasledni faktor. Kod žena, međutim, može da bude i posledica ozbiljnih medicinskih problema, uključujući tumor jajnika, štitaste ili nadbubrežne žlezde. Stoga je laboratorijska provera hormona posebno u predvorju i po ulasku u menopauzu veoma bitna.

Naravno, kosa može da opada i zbog drugih faktora, uključujući i sezonske i zdravstvene. O tome smo nedavno pisali i predložili tretmane. Ko, međutim, posumnja da trajno gubi kosu, a posebno ako je u pitanju mlađa žena, predlažemo posetu lekaru. Ako to ide uz druge tegobe, poput poremećaja menstrualnog ciklusa ili štagod drugo, verovatno će predložiti analizu krvi i hormona. Pomenuli smo veće neke potencijalno ozbiljne probleme koji mogu da podstaknu opadanje kose. Mada je kosa u takvim slučajevima manje bitna od zdravlja, ispravna terapija može i taj problem da eliminiše.

STRAH OD GUBITKA KOSE IZBACUJE OPREZ KROZ PROZOR

Ako se ipak radi o opadanju kose zbog uobičajenih, donekle predvidivih životnih promena… Očekivanja od raznih preparata treba držati pod kontrolom. Američka administracija za lekove FDA jeste odobrila minoksidil (Rogain) kao nešto što može da deluje protiv opadanja kose. To, međutim podrazumeva dugotrajnu, zapravo doživotnu terapiju. Rezultati su, međutim, slabi i to uz moguće neprijatne nus-pojave  – od iritacije do rasta malja na neželjenim mestima, na primer po čelu.

Postoje i drugi pravci utemeljeni na kliničkim istraživanjima. Harvardov medicinski žurnal piše o terapiji anti-androgenima, uz najbrajanje ozbiljnih posledica koje mogu da nastanu. Istražuje se još mnogo drugih mogućnosti, a barem na Zapadu rutinski se predlaže i transplantacija delova skalpa sa snažnim, aktivnim folikulama na ugroženi deo po razdeljku.

S druge strane, po forumima mogu da se naću saveti tipa utrljajte u skalp sok od đumbira, a može i crnog luka. Kao što rekosmo na početku, očaj zbog gubitka kose može nas podstaći da odbacimo racionalnost i posegnemo za bilo čim što uliva nadu.

Treba, međutim, biti oprezan posebno pri uzimanju nečega što može da bude nezdravo i obavezna je konsultacija sa lekarom. Istovremeno, kozmetika i stilizovanje mogu znatno da poprave stanje. A što se nadri-lekova tiče, svako ko razmatra neki od bezbroj preparata za “garantovano” vraćanje guste kose prethodno treba da razmisli.

Prema proceni istraživačke agencije Reports and Data, samo u SAD 2026. oko alopecije će se zavrteti skoro 13 milijardi dolara. To uključuje naučna istraživanja, troškove terapije bolesti koje je izazivaju i sve ostalo. Pa opet, “garantovanog,” opšteg leka protiv gubitka kose i dalje nema. Da ga je Pera sa Kosmaja zaista pronašao u svom crnom luku, imao bi svoj soliter na Menhetnu.

Ukoliko je potreban savet, na poznatoj adresi smo: saveti@vsdtrade.com

Korpa (0)

Nema proizvoda u korpi.